авност рада суда остварује се објављивањем састава судских већа, односно означавањем поступајућих судија, давањем обавештења о току поступка заинтересованим лицима, обавештавањем јавности о раду суда путем средстава јавног информисања, објављивањем судских одлука и начелних правних ставова.
Председник суда, судије и судско особље су, у складу са одредбом члана 97 став 1 Устава РС, и Судским пословником дужни да обезбеде потребне услове за јавност рада суда и одговарајући приступ медијима у погледу актуелних информација и поступака који се воде у суду, водећи рачуна о интересима поступка, приватности и безбедности учесника у поступку.
Такође, одредбом члана 97 став 2 Устава РС, је регулисано да ради чувања тајне, заштите морала, интереса малолетника или заштите других општих интереса је могуће искључити јавност.
Наиме, у погледу ограничења права на информисање и извештавање јавности о судском поступку, одредбом члана 3 Законика о кривичном поступку, је регулисано да су државни органи, средства јавног обавештавања, удружења грађана, јавне личности и друга лица дужни да се придржавају правила, да нико не може бити сматран кривим за кривично дело док то не буде утврђено правноснажном одлуком надлежног суда и да својим јавним изјавама о кривичном поступку који је у току не вређају друга правила поступка, права окривљеног и оштећеног и начело судске независности.
Током парничног поступка, веће може искључити јавност током целе главне расправе или током једног дела, ако то захтевају интереси чувања службене, пословне или личне тајне, интерес јавног реда или разлози морала, као и што може искључити јавност у случају кад се мерама за одржавање реда предвиђеним Законом о парничном поступку не би могло обезбедити несметано одржавање расправе (члан 307 Закона о парничном поступку). У поступку у брачним споровима искључена је јавност (члан 351 Закона о браку и породичним односима), као и у поступку у споровима из утврђивања и оспоравања очинства, као и у споровима ради поверавања малолетне деце на чување и васпитавање искључена је јавност (члан 373 из истог).
Фотографисање у току суђења и јавно објављивање фотографија одобрава председник већа, судија на основу претходно дате сагласности странака и осталих учесника у поступку.
Фотографисање и снимање у судници, након прибављеног одобрења, обављаће се под управом председника већа на начин који обезбеђује несметан ток суђења и ред у судници.
Видео и звучно (магнетофонско) снимање на главном претресу у кривичном поступку и јавно приказивање (репродуковање) снимка ван случајева регулисаних одредбом члана 179 ЗКП-а, обавља се по одобрењу председника Врховног суда Србије, уз претходно прибављање мишљења председника већа, судије и сагласност странака.
Наиме, истражни судија може одредити да се извођење истражне радње сними помоћу уређаја за звучно или оптичко снимање и о томе ће претходно обавестити лице које се саслушава, а оптичка снимања се не могу вршити на главном претресу, осим када за поједини главни претрес одобри председник Врховног суда Србије. Ако је снимање на главном претресу одобрено, веће може из оправданих разлога одлучити да се поједини делови главног претреса не снимају. Поред тога, истражни судија може дозволити да учесници поступка који имају оправдани интерес помоћу магнетофона, сниме извођење истражне радње. Снимци се не могу јавно приказивати без писменог одобрења странака и учесника снимљене радње.
У складу са Законом о слободном приступу информацијама од јавног значаја («Сл.гласник РС» бр.120/2004) јавност има право на приступ информацијама од јавног значаја којима располаже суд «ради остварења и заштите интереса јавности да зна и остварења слободног демократског поретка и отвореног друштва» (члан 1).
Наведени Закон дефинише да је информација од јавног значаја « информација којом располаже орган јавне власти, настале у раду или у вези са радом органа јавне власти, садржана у одређеном документу, а односи се на све оно о чему јавност има оправдан интерес да зна» (члан 2).
Према члану 5 овог Закона, суд је обавезан да информацију од јавног значаја учини доступном, тако што ће заинтересованим лицима омогућити увид у документ који садржи информацију од јавног значаја, као и његово копирање и чак слање копије документа поштом, факсом, електронском поштом или на други начин, ако постоји такав захтев.
Ако захтев не садржи наведене податке, односно ако није уредан, овлашћено лице суда дужно је да поучи тражиоца упутством о допуни како да те недостатке отклони. Ако тражилац у року од 15 дана од дана пријема упутства то не учини, а недостаци су такви да се по захтеву не може поступати, суд доноси закључак о одбацивању захтева као неуредног, Против овог закључка нема права жалбе.
У смислу одредбе члана 16 Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја суд је дужан да без одлагања, а најкасније у року од 15 дана од пријема захтева, обавести тражиоца о поседовању информације, стави на увид документ који садржи тражену информацију, односно изда му или упути копију документа. Уколико није у могућности да то учини у наведеном року, дужан је да тражиоца о томе обавести и да одреди накнадни рок за поступање по захтеву, који не може бити дужи од 40 дана.
Ако суд одбије да, у целини или делимично, обавести тражиоца о поседовању информације, да му стави на увид документ који садржи тражену информацију, да му изда односно упути копију тог документа, дужан је да донесе решење о одбијању захтева и да то решење писмено образложи.
